„Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tadašnja proza, zarobljena u rukama pisara, dvorskih pesnika i sekretara, uglavnom je ponavljala ritmične i rimovane tekstove koji su odgovarali ukusu i merama dvora i državnih zvaničnika, potpuno udaljenih od svakodnevnog života običnog naroda. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Početkom stoleća talasi modernizma i promena počinju da zapljuskuju Iran. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu… Zbirka ukljucuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953–1979) i period raznovrsnosti (1979. – danas). Nadamo se da će ovakav izbor omogućiti uvid ne samo u tokove iranske kratke proze već i u razvoj stila, tehnike pisanja i načina na koji su pisci reagovali na velike promene koje su oblikovale iransko društvo, naročito posle Islamske revolucije 1979. godine.“
Aleksandar Dragović, iz Predgovora
Evropska i srpska kultura ne poznaju savremenu iransku književnost. Upoznate su sa poezijom, žanrom omiljenim još iz drevnih persijskih vremena, koja je zaslu��eno čuvena diljem sveta. Firdusi, Hajjam, Rumi, Hafiz odavno su svoje poetsko nasleđe utemeljili u panteon svetske baštine. Pored nekoliko romana objavljenih u Srbiji, priče skoro da nisu. Skrajnute su nezasluženo iako su, slobodno se može reći, postale omiljen i široko rasprostranjen žanr u iranskoj literaturi.
Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske razlicitošću bogate proze 20. veka.
Vladislav Bajac